Док се грозница мале матуре полако пење ка врхунцу, осмаци и њихови родитељи налазе се пред највећим изазовом досадашњег школовања. Ове године, поред стандардних збирки задатака, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања увео је алат који су просветни радници чекали деценијама: специјализоване збирке тестова који обухватају реалне испитне задатке из последњих десет година.
Гостујући у емисији „Разгледнице”, Милан Громовић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, појаснио је зашто овај новитет представља прекретницу у начину на који се ученици припремају за полагање српског језика, математике и изборних предмета.
Више од пуког вежбања: Праћење „вертикалног напретка”
Главна предност нових збирки није само у количини задатака, већ у могућности дијагностике знања. Након што је пробни завршни испит прошао, ученици сада имају јасну слику о својим „рупама” у градиву.
„Сада сваки наставник може, користећи тестове са претходних завршних и пробних испита, да тестира ученике више пута током припремне наставе”, објашњава Громовић. Он истиче концепт портфолија припреме, где се кроз низ тестова прати како ученик напредује кроз специфичне области. На пример, уколико ученик на првом тесту покаже слабост у геометрији, а на седмом је тај резултат знатно бољи, фокус се може прецизно померити на следећу критичну тачку, попут једначина или граматичких правила.
Самосталност као кључ одговорности
Једна од кључних порука стручњака јесте баланс између рада са ментором и самосталног истраживања сопствених граница. У систему где један бод може бити пресудан за упис прве школе са листе жеља, одговорност је пре свега на осмацима.
Комбиновани модел – рад у школи на допунској настави уз самостално тестирање код куће – показао се као најуспешнији. Збирке тестова омогућавају ученицима да у кућним условима симулирају реалну атмосферу испита, провере решења и сами израчунају бодове, чиме граде неопходно самопоуздање.
Структура испита: Шта очекује генерацију 2026?
Иако се сваке године спекулише о тежини тестова, Громовић разбија митове о „лутрији” или непредвидивости задатака. Тестови су строго стандардизовани, што значи да су пажљиво калибрисани да задовоље три нивоа постигнућа:
-
Основни ниво: Задаци које би велика већина ученика требало да реши без потешкоћа.
-
Средњи ниво: Провера темељног разумевања градива.
-
Напредни ниво: Задаци који праве разлику и намењени су онима који циљају највише бодове.
Ученици могу очекивати микс затворених питања (избор између понуђених одговора) и отворених питања где се захтева приказивање поступка или допуњавање текста.
Победити трему знањем
Највећи непријатељ малих матураната често није незнање, већ трема. Громовић наглашава да је тај фактор немогуће потпуно елиминисати, али га је могуће свести на минимум.
„Када ученик самостално или са наставником прође целу збирку задатака и све тестове из претходних десет година, он на испит не излази у непознато. Он је тада апсолутно спреман”, закључује он.
Нове збирке су већ у продаји, а просветни стручњаци саветују да се преостало време искористи паметно – не само за понављање, већ за стратешко тестирање и исправљање грешака пре него што оне постану стварне на јунском полагању.
Погледајте видео на нашем каналу
