Недавно одржана мала матура поново је показала да ученици у Србији имају озбиљне проблеме са разумевањем прочитаног текста. Резултати завршног испита слични су онима из претходних година, али стручњаци упозоравају да образовни систем мора хитно да се прилагоди новим изазовима, посебно утицају дигиталних садржаја. О стању читалачке писмености у основним школама у Euronews Јутру говорио је заменик директора Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Милан Громовић. „Завод већ традиционално спроводи национално тестирање или малу матуру. Резултати завршног испита јесу слични у односу на прошлу годину, односно на протеклих неколико година. Осцилације су минималне“, рекао је Громовић. Резултати мале матуре и оцена система Према његовим речима, тест из српског језика урађен је лошије за 0,88 одсто, из математике боље за око један бод, док је изборни тест бољи за 0,23 одсто. Иако су осцилације очекиване, Громовић истиче да резултати нису задовољавајући. „Нисмо задовољни тим резултатима, јер образовни систем мора даље да ради на унапређењу самог концепта образовања. Имамо обавезу да даље радимо на унапређењу“, рекао је.
Он додаје да је највећи изазов функционална употребљивост знања – не само да ученици савладају градиво, већ да га разумеју и умеју да га примене. „Градиво у информативном смислу је доста добро конципирано, али сам пут до градива, пут до информације и њена функционална употребљивост јесте горуће питање“, нагласио је Громовић. Криза читања и утицај дигиталног доба Громовић сматра да је у питању шира криза читања која траје већ неколико деценија, како код нас, тако и у Европи. „Криза читања је један проблем модерног човека већ неколико деценија. Управо због различитих надражаја, смањења фокуса и убрзања живота“, објаснио је. Посебно забрињава утицај кратких видео форми на друштвеним мрежама. Према његовим речима, оне утичу на концентрацију и способност да се текст разуме у целини. „Већ постоје научна истраживања која показују да кратке форме и много времена пред екраном утичу на фокус и пажњу, нарочито код деце која тек треба да изграде осећај за концентрацију“, рекао је Громовић. Он ипак истиче да технологија сама по себи није проблем, већ начин на који се користи.
Изазов је укључити технологију у образовни систем на најбољи могући начин. Ако се на прави начин инкорпорира, резултати могу да буду много бољи“, додао је. Како побољшати читалачку писменост Громовић каже да је кључно градити читалачке навике постепено, кроз краће форме и редован контакт са текстом. „Треба радити на кратким формама, стално и интензивно, кроз целу школску годину, па и на распусту. Није никада касно, ни у средњој школи ни на факултету“, поручио је. Према његовом мишљењу, родитељи имају велику улогу у стварању читалачке културе. „Јако је важно да постоји контакт са књигом и читалачком културом у породици, у школи и у друштву. Читање није нешто архаично – разумевањем прочитаног појачавамо концентрацију и мисаони процес.
Извор:
