Од парадокса до потенцијала – Мобилни телефони ученика у функцији учења
Последњих дана, у бројним медијима могуће је прочитати да све већи број земаља забрањује мобилне телефоне ученика у школама. Много је речи о негативном утицајима, а мало о реалности која је недвосмислена – у свим тим земљама ученици уз себе имају школски дигитални уређај (таблет или лаптоп) и свакодневно га активно користе у настави и учењу, у школи и код куће.
Доступност дигиталних уређаја током наставе пружа наставницима свих предмета могућност да технологију интегришу у процес наставе и учења на начин који обезбеђује њену одговорну, сврсисходну и контролисану употребу у образовне сврхе. Такво окружење омогућава да дигитална технологија не буде само додатак, већ подршка развоју критичког мишљења, сарадње и креативности код ученика.
У нашој земљи, доступност школских дигиталних уређаја ван кабинета за информатику значајно варира. Поједине локалне самоуправе препознале су значај јачања инфраструктуре и донирале мобилне уређаје, најчешће таблете, које би ученици могли да користе у школи и код куће. Ипак, већина школа и даље нема услове да подржи наставу у којој се технологија користи у различитим предметима. Због тога не треба занемарити потенцијал личних дигиталних уређаја ученика као ресурса за учење. Уколико школа не располаже довољним бројем школских уређаја, вођена и контролисана употреба личних уређаја може значајно да допринесе развоју дигиталних компетенција ученика и подржи наставу и учење.
Лични дигитални уређаји ученика у школи треба да се користе искључиво на начин који има позитиван утицај на постигнућа ученика. Наставници имају кључну улогу у томе. Њихова је одговорност да ученицима јасно представе када, како и у које сврхе се дигитални уређаји користе током наставе. Истовремено, школе које забрањују употребу личних уређаја ученика током наставе, а немају довољно школских, не доприносе пуној реализацији законских одредби наведених у Закону о основама система образовања и васпитања.
Република Србија учествовала је у ICILS 2023 међународном истраживању рачунарске и информационе писмености ученика VIII разреда. Један од инструмената био је упитник за наставнике који предају у узоркованим одељењима. Узорак наставника био је репрезентативан. Упитник је попунило 2.224 наставника из 154 школе. У истраживању су учествовали наставници свих обавезних предмета:
- српски језик и књижевност (10%)
- страни језици (14%)
- математика (9%)
- природне науке – физика, хемија, биологија (17%)
- друштвене науке – историја, географија, грађанско васпитање (13%)
- уметнички предмети – ликовна и музичка култура (11%)
- рачунарство и информатика (8%)
- техника и технологија (9%)
- физичко и здравствено васпитање (9%)
Анализом упитника дошло се података који показују да наставници у Србији у свим фазама наставног процеса (припреми, реализацији и евалуацији наставе) у мањој мери користе ИКТ у односу на међународни просек и референтне земље: Чешку, Словенију, Хрватску и Румунију.
| Проценат наставника који користите ИКТ за потребе реализације наставе најмање 5 година или више | |||||||||
| За припремање часова | Током часова | После часова (нпр. за оцењивање рада ученика или извештавање о напредовању ученика у учењу) | |||||||
| Земља | % | (SE) | % | (SE) | % | (SE) | |||
| Србија | 61 | (1.3) | ▽ | 51 | (1.4) | ▽ | 44 | (1.3) | ▽ |
| Чешка Република | 75 | (1.1) | ▲ | 70 | (1.1) | ▲ | 58 | (1.4) | |
| Словенија | 79 | (1.0) | ▲ | 74 | (1.1) | ▲ | 60 | (1.2) | ▲ |
| Хрватска | 72 | (1.4) | 68 | (1.3) | 55 | (1.3) | ▽ | ||
| Румунија | 75 | (1.5) | ▲ | 64 | (1.6) | 52 | (2.3) | ▽ | |
| ИЦИЛС 2023 просек | 71 | (0.4) | 66 | (0.4) | 58 | (0.4) | |||
Наставници из Србије показују високу самоефикасност у основним ИКТ активностима као што су проналажење и процена наставних ресурса, израда презентација и оцењивање ученика (Ес-дневник). Међутим, она је значајно нижа у области сарадње у дигиталним окружењима, коришћења система за управљање учењем и креирања дигиталних провера знања.
Управо ту се отвара простор за питање: Да ли би доступност личних дигиталних уређаја ученика током наставе могла да промени такву слику?
Могућност употребе личних уређаја ученика за потребе учења отвара нови простор за развој „дигиталне педагогије“, као и за оснаживање наставника у креирању интерактивних, савремених, ка ученицима оријентисаних часова. Такав сценарио подразумева јасне политике на нивоу школе: правила, смернице и културу поверења, како би се осигурала безбедна и конструктивна употреба технологије. Уместо рестриктивног приступа, школама је потребна педагошка стратегија која усмерава употребу личних уређаја ученика ка учењу. Хибридни модел наставе, дигиталне истраживачке активности, тимски рад у онлајн учионицама, развој медијске и информационе писмености само су неке од реалних могућности за наше ученике. У таквом контексту, свако укључивање мобилног телефона или таблета у наставу добија јасан образовни смисао.
Дигитална технологија сама по себи не ствара квалитетно учење, напротив. То могу да учине само наставници који умеју да је интегришу на прави начин. Зато је питање употребе личних дигиталних уређаја ученика у школи више од техничког или дисциплинског питања. Оно је показатељ дигиталне зрелости школе која жели да развије одговорне, мислеће и дигитално компетентне младе људе.
Да ли ће школе препознати ову прилику зависи од тога колико су спремне да повезују, а не раздвајају, технологију и педагогију, прописе и потребе, ученике и наставнике.
На ову тему, у четвртак 30.10.2025. године, у оквиру емисије Београдска хроника, за РТС је говорила Катарина Алексић, руководитељка Центра за образовну технологију у ЗВКОВ.
Корисна литература:
Смернице за употребу мобилног телефона електронског уређаја и другог средства
