Тестови и оцењивање у настави

By Categories: Uncategorized

Тестови и оцењивање у настави

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања 

Бранка Савовић

Драгана Бјекић
Јелена Најдановић Томић

 Саша Гламочак

Тестови и оцењивање у настави

 

1. Увод: писмено проверавање постигнућа ученика
У васпитно-образовном процесу током наставе сусреће се више облика испитивања знања ученика у писаном облику. Постоје три основна начина писаног испитивања:

  • •школски и домаћи задаци - есеји на задату тему, самостално састављање и/или решавање задатака, одговарање на низове питања итд.; користе се за испитивање и оцењивање;
  • • НЗОТ (низови задатака отвореног типа) - користе се за испитивање и објективније оцењивање него што је то могуће при оцењивању школских и домаћих задатака;
  • •стандардизовани тестови знања - користе се за мерење и објективно оцењивање знања.

У наставној пракси, поред стандардизованих тестова знања, користе се низови задатака објективног типа које саставља наставник, а на које ученик одговара у писаном облику. Када се примењује стандардизовани тест знања такву врсту испитивања постигнућа ученика називамо тестирањем знања. Ако наставник сам конструише НЗОТ, онда говоримо о испитивању постигнућа ученика.

Коришћење теста или НЗОТ-а је добар избор када желимо да на ефикасан, објективан и економичан начин испитамо постигнуће ученика, односно да:

  • •пратимо и вреднујемо шири обим постигнућа ученика;
  • • пратимо и оценимо постигнуће већег броја ученика;
  • • пратимо и меримо која знања су ученици усвојили, до које мере их разумеју и да ли увиђају њихову практичну вредност.

1.            Шта су тестови?

Тест је мерни инструмент састављен од низа задатака или проблема, систематски одабраних, помоћу којих се на објективан начин, на изазваном узорку понашања, испитују и мере способности, особине личности и знање појединца.

Основне врсте тестова, према садржају који проверавају, јесу: тестови способности, тестови личности и тестови знања; посебну групу чине тестови готовости или спремности (на пример: тест готовости за полазак у школу). Важно је међусобно их разликовати: тестовима способности испитују се и мере могућности испитаника за обављање различитих активности, а тестовима знања проверавају се и мере резултати у учењу.

Постоје два општа циља тестирања у школском систему:

1. Тестирање ради дијагностиковањаиндивидуалнихрезултата и усмеравања напредовања:мере се карактеристике ученика и на основу тога постављају циљеви и планирају васпитне и образовне процедуре.

2. Тестирање ради дефинисања спремности ученика и прогнозебудућеуспешности.

Примењују се различите врсте тестова:

  • • стандардизовани тестови и нестандардизовани тестови
  • • субјективни тестови и објективни тестови
  • • тестови у којима су задаци отвореног или затвореног облика
  • • индивидуални тестови и групни тестови
  • • тестови процеса и тестови продукције
  • • тестови снаге и тестови брзине

2.                 Функција тестова знања и НЗОТ-а

Неке од основних функција тестова знања или НЗОТ-а у наставном процесу су:

  • • контролна функција - тестовима знања или НЗОТ-ом утврђује се степен остварености циљева, ниво ученичког постигнућа, квантитет и квалитет знања. Ова фукција је значајна за наставника јер на основу резултата на тестовима постигнућа контролише напредовање и ефекте свог рада и наставе.
  • • инструктивна функција - тестовима знања или НЗОТ-ом усмерава се учење ученика у будућим ситуацијама, потпомаже развој стратегија учења са разумевањем и вештине селектовања битних порука и њиховог уређивања у хијерархијску структуру. Инструктивна функција из угла наставника препознаје се у томе што су изабрани задаци уместо наставника упућивали ученика на избор и начин обраде одређених садржаја.           

Предности и недостаци проверавања и оцењивања помоћу тестова знања или НЗОТ-а

Предности  проверавања и оцењивања знања помоћу тестова знања или НЗОТ-а:

  • • ученицима се даје велики број задатака који обухватају целокупно градиво из наставне целине; искључена је могућност да ученик добије питања само из области које је учио, или само из области коју није учио;
  • • задаци су исти за све ученике, чиме су ученици постављени у исти положај;
  • • исти услови и исто време за израду задатака;
  • • искључују се све особине ученика које не треба да буду предмет школског оцењивања, испитује се искључиво знање ученика (трема ученика отклоњена у великој мери);
  • • оцењивање је потпуно објективно и не зависи од оцењивача;
  • • омогућавају проверавање и оцењивање знања целог одељења (знатно економичнији поступак од класичних начина испитивања знања: усменог и писменог испитивања знања) и међусобно поређење.

Недостаци проверавања и оцењивања знања помоћу тестова знања или НЗОТ-а:

  • • најчешће испитују познавање чињеница; ово се може делимично отклонити у фази израде теста правилним обликовањем и избором задатака
  • • онемогућен је непосредан контакт наставника и ученика (који је важан код појединих категорија емоционално нестабилних и недовољно сналажљивих ученика)
  • • искључена могућност да наставник поставља ученику допунска питања
  • • позитивна оцена не значи да је ученик савладао све значајне теме из предмета
  • • припрема је релативно дуга и сложена, захтева више времена као и вештине састављања задатака

4.      Тестови знања и НЗОТ и оцењивање напредовања ученика

Оцењивање учениковог напредовања у процесу учења помоћу тестова знања или НЗОТ-а захтева да се јасно и унапред дефинишу циљеви, критеријуми и садржаји оцењивања, да се одреди место тог постигнућа у хијерархији знања и однос са другим врстама школског постигнућа. Ове активности могу да олакшају таксономије циљева васпитања и образовања.

4.1. Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је Таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја - когнитивном (нове информације, мисаоне вештине), афективном (осећања, преференције (склоности и интересовања), вредности) и психомоторном (физичке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју разврстао је у 6 основних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У Табели бр. 1 приказани су нивои таксономије описани демонстрираним знањима и вештинама и захтевима задатака на овим нивоима.

Табела бр. 1: Блумова таксономија у когнитивном подручју - основа за оцењивање
Компетенција Демонстрирана знања и вештине: Захтеви којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу:
Знање опажа и именује информације; зна датуме, податке, места; зна главне идеје дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј, ко, када, где итд.
Схватање разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке; предвиђа последице резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, разликуј, процени, дискутуј, прошири
Примена користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања примени, демонстрирај, израчунај, комплетирај, покажи, реши, испитај, преобликуј/модификуј, повежи, промени, класификуј, експериментиши, истражи
Анализа одређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује компоненте анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери
Синтеза користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке / закључује преобликуј/модификуј, интегриши, замени, направи план, предвиди - шта ако?, укомпонуј, формулиши, припреми, генерализуј/уопшти, поново напиши
Евалуација упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјективност процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, разликуј, закључи, компарирај, резимирај

Поред дефинисања нивоа постигнућа које тестом испитујемо, таксономија нас упућује и како да формулишемо захтеве у задатку, као и како да формулишемо задатке најпогоднијег облика. Наведени глаголи представљају и могуће захтеве у задацима - наставник може да формулише задатке помоћу њих (наведи делове електромотора; разврстај делове рачунарске опреме у излазне, улазне и излазно-улазне уређаје итд.

Ревизије Блумове таксономије

Бројни аутори емпиријски су проверавали таксономију и теоријски разматрали принципе на којима је обликована. Ревидирана таксономија (Табела бр. 2) укључује две димензије сазнавања(Anderson and Krathwohl, 2001):

  • • знање (врсте знања које треба научити): знање чињеница, знање појмова и структура појмова (концептуална знања), знање поступака и процедура (процедурална знања), свест о сазнајним процесима активним при сазнавању, учење сазнајних процеса потребних за сазнавање других знања (метакогнитивна знања);
  • • когнитивни процеси (процеси које треба користити за учење).

Табела  бр. 2: Пример коришћења ревидираног модела таксономије према Андерсону и Кратволу

zavod1

Списак литературе која може бити корисна за даље проучавање ове теме

Andrilović, V. (1988): Metode i tehnike istraživanja u psihologiji odgoja i obrazovanja, Zagreb: Školska knjiga.

Andrilović, V., Čudina, M. (1988): Psihologija učenja i nastave, Zagreb: Školska knjiga.

* * * Assessment: What is it about?, Vocational Education and Assessment Centre, Australia, преузето априла 2004. године са сајта:  http://www.veac.org.au.

Asquith, I. & Lombard, E. 2000. SOLO Taxonomy as a possible tool for the qualitative assessment of students in Higher Education. Association for the study of evaluation in education in South Africa (ASEESA), Conference proceedings, pp. 50-58.

Банђур, В., Поткоњак, Н. (1999): Методологија педагогије, Београд: Савез педагошких друштава Југославије.

Baker, F.B. (2001): The Basic of Item Response Theory, University of Winsconsin: ERIC Clearing on Assessment and Evaluation.

Бјекић, Д. (1999): Процес стицања знања у настави, у књизи: Професионални развој наставника, Ужице: Учитељски факултет.

Бјекић, Д., Бјекић, М., Папић, Ж. М. (2005): Практикум 1 - приручник за практичан рад студената - будућих професора техничког образовања и професора технике и информатике, Чачак: Технички факултет.

Бјекић, Д., Златић, Л., Најдановић-Томић, Ј. (2006/2007): Развој таксономије циљева и исхода васпитања и образовања Блума и сарадника, Зборник радова 7/2006, Ужице: Учитељски факултет, 77-96.

Бјекић, Д., Папић, Ж. (2006): Тестови знања - израда и примена у средњој школи, приручник за наставнике, Чачак: ПАП.

Bloom, B. S. (1981): Taksonomija ili klasifikacija obrazovnih i odgojnih ciljeva, Knjiga I - kognitivno područje, Beograd: Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.

Брковић, А. (1984): Школски успех и неуспех као фактори развоја личности ученика, у: Оцењивање - специјално издање Просветног прегледа, 19-26.

Брковић, А. (1998): Настава - ученик - развој, Ужице: Учитељски факултет.

Буквић, А. (1984; 1996): Начела израде психолошких тестова, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Вучић, Л. (1980. и касније): Педагошка психологија, Београд: Савез друштава психолога Србије.

Galatanu, C. D., Barbieru, E. (2001): Docimological Principles Applied to the E-learning Tests, Conference of e-learning, Technical University ‘'Gh. Asachi", Iassy, Romania, pp. 77-81. преузето 2003. године са сајта:

www.conference.roedu.net/site/conference/papers/GALATANUC-Docimological_principles_applied_to_the e-learning.pdf.
 

Garfield, J. B. (1994): Beyond Testing and Grading, Using Assessment to Improve Student Learning,Journal of Statistics Education, Vol. 2, No 1.

* * * Glossary of Assessment Terms, McGrawHill Companies, CTB, преузето августа 2006. године са сајта www.ctb.com/articles.

Гојков, Г. (1997): Докимологија, Београд: Учитељски факултет.

Гојков, Г., Круљ, Р., Кундачина, М. (2002): Лексикон педагошке методологије, Вршац: Виша школа за образовање васпитача.

Гргин, Т. (1986): Школска докимологија, Загреб: Школска књига.

Đorđević, D. (1986): Planiranje izrade testa znanja, Zbornik radova: Istraživanja u pedagoškoj psihologiji, Beograd: Savez društava psihologa Srbije, 273-294.

Jacobsen, D. M. (2002): Multiple Choise Item Construction, Calgary University, преузето јула 2006. са сајтаhttp://www.ucalgary.ca/~dmjacobs/portage/portage_collage_mchoice.ppt+knowledge+test+construction&hl=en&ct=clnk&cd=33.

Lindquist, E. F. (1981): Pripremanje testa i priroda merenja u pedagogiji, Beograd: Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, 37-120.

Lombard, B. J. J. & Meyer, L. J. 2000. Do they have what it takes: understanding assessment in changing  times. Association for the study of evaluation in education in South Africa (ASEESA), Conference proceedings, pp. 89-93.

* * * Major Categories in the Taxonomy of Educational Objectives (Bloom 1956), преузето 2003. године са сајта: http://faculty.washington.edu/krumme/guides/bloom.html.

Matijević, M. (2004.): Ocjenjivanje u osnovnoj školi. Zagreb: Tibeks.

Павловић-Бабић, Д. са сар. (2003): Оцењивање оријентисано на исходе - приручник за наставнике првог разреда обавезног образовања, Евалуација за развој, Београд: Министарство просвете и спорта Републике Србије - сектор за развој образовања и међународну просветну сарадњу и British Council.

Папић, Ж. М. (1998): Вредновање различитих начина оцењивања знања у предметима машинске струке, магистарска теза, Чачак: Технички факултет.

Папић, Ж. М. (2003/2004): Докимолошки ефекти на напредовање ученика у предметима машинске струке, докторска дисертација, Чачак: Технички факултет.

Папић, Ж. М., Голубовић, Д. (2003): Праћење напредовања ученика машинске струке у савладавању механике тестовима знања, Настава и васпитање, 4.

Pechkam, G. D., Sutherland, L. (2000): The Role of Self Assesment in Moderating Students' Expectations,SAJ of Higher Education, Vol. 14, No. 1, pp. 75-78.

Raudenbush, S. W., Randall, P. F., Cheong, Y. F. (1995): The Estimation of School Effects, Journal of Educational and Behavioral Statistics, Vol. 20, No 4, 306-335.

* * * SAQA / SOUTH AFRICAN QUALIFICATIONS AUTHORITY. 1999. Guidelines for the assessment of NQF registered unit standards and qualifications, преузето 2003. године са сајта http://www.saqa.org.za.

* * * Selecting Test Items, преузето августа 2006. г. са сајтаwww.edtech.vt.edu/edtech/id/assess/assess.html.

* * * Skills for each of the six levels of Bloom's Taxonomy, University of Victoria, преузето 2003. године са сајта http://www.coun.uvic.ca/learn/program/hndouts/bloom.html.

Stiggins, R. (1991). Relevant classroom assessment training for teachers. Educational Measurement: Issues and Practice, 10, 7-12.

* * * Subjektivni i objektivni čimbenici u vrednovanju postignuća učenika, преузето 2006. године са сајтаwww.os-as.hr/contents/kutak_za_ucitelje/Strucne_teme/vrednovanje_postignuca_ucenika.html.

* * *Taxonomy of Learning and Benjamin Bloom, Windsor Castle, преузето 2003. године са сајта:http://www.lilydalewest.vic.edu.au/bloom2.htm.

*** Testing and Assessment: The Standards for Educational and Psychological Testing, преузето новембра 2006. године са сајта: http://www.apa.org/science/standards.html.

*** Testing and Assessment Glossary of Terms,  преузето септембра 2006. године са сајтаhttp://www.questionmark.com/uk/glossary.htm#W.

* * * The Taxonomy of Educational Objectives - Benjamin Bloom, преузето децембра 2003. године са сајта http://www.humboldt.edu.

Хавелка, Н., Хебиб, Е., Бауцал, А. (2003): Оцењивање за развој - приручник за наставнике, Евалуација за развој, Београд: Министарство просвете и спорта Републике Србије - сектор за развој образовања и међународну просветну сарадњу и British Council.

* * * Help Your Child Improve in Test Taking, April 2003;  U.S. Department of Education Office of Educational Research and improvement, преузето 2004. године са сајта www.ed.gov.

Frey, B., Petersen, S., Edwards, L., Pedrotti, J., & Peyton, V. (2003) Toward aconsensus list of item-writing rules. Presented at the Annual Meeting of the American Educational Research Association, Chicago, IL.

Coetzee van Rooy, S., Serfontein, M., Genis, E. (2001): Assessment in Outcomes-Based Education, CMT Quality Promotion Series, Curriculum Development Series, Assessment: No. 2.

Cohen, A. S., Wollack, J. A. (2000): Handbook on Test Development: Helpful Tips for Creating Reliable and Valid Classroom Tests, Madison: Testing & Evaluation Services, University of Wisconsin, преузето са сајта јула 2006. године.

Wise, S., Lukin, L., & Roos, L. (1991). Teacher beliefs about training in testing and measurement. Journal of Teacher Education, 42, 37-42.